Miha Matlievski, The Fail Coach: Preduzetnici moraju da se snađu i u najtežim vremenima

AUTOR:

Svetlana Bogićević

OBJAVLJENO:

14.april 2020.

Poslovni saveti od nekog ko je, nakon velikih padova, doživeo pravi procvat svog biznisa i, sada već dugogodišnju, finansijsku stabilnost, uvek su od koristi onima koji tek započinju ili razvijaju svoj poslovni put. Oni su još dragoceniji u ovim trenucima, kada okolnosti nagoveštavaju, a možemo reći i prete, da čitav dijapazon poslova zamre ili nestane.
To ne mora, ne treba i ne sme da se desi!

To nas je navelo da razgovaramo sa Mihom Matlievskim, koji je trebalo da bude jedan od govornika Webiz konferencije. Donosimo vam njegove savete kako da pregurate ovaj period što bezbolnije.

Miha Matlievski rođen je u Sloveniji, gde je još kao srednjoškolac sanjao o tome da postane uspešan preduzetnik. Njegova strast i godine napornog rada uslovile su nastanak četiri uspešna preduzeća. Međutim, u jednom momentu doživeo je poslovni krah i bankrot svojih firmi. Nakon teškog perioda, 2014. godine stvorio je novi startap, a njegova priča je postala viralna. Od tada je poznat pod imenom "The Fail Coach", a danas pomaže preduzetnicima širom sveta da prihvate neuspeh, sa ciljem da dosegnu viši nivo uspeha.

Koliko bi naši poslovni ciljevi sada trebalo da se menjaju?

- Sve zavisi od toga u kojoj smo industriji i čime se bavimo. Tu odgovor ne može da bude crno ili belo, već postoji čitava paleta nijansi između. Ono što bi trebalo da uradimo da bismo znali da li i koliko treba nešto da menjamo je da razumemo ko su naši pratioci i kupci kojima se obraćamo i da probamo da stupimo u kontakt sa njima. To se ne odnosi samo na obraćanje putem, recimo, Fejsbuk postova, već stupanje u lični kontakt. Treba da porazgovaramo sa nekoliko njih, telefonom ili preko video poziva, kako bismo videli gde su, šta su, kako gledaju na ovu situaciju, kakve su im emocije, koji su im prioriteti, šta se menja u njihovim glavama... Tek nakon toga možemo zaključiti da li još uvek imamo tržište, odnosno da li je ta grupa ljudi kojoj nudimo naš proizvod, po njima prihvatljivoj ceni, još uvek tu ili moramo malo da pivotiramo. To možemo učiniti na dva načina. Prvi je da ne menjamo proizvod nego pivotiramo u komunikativnoj i marketinškoj strategiji, a drugi da pivotiramo u onome što nudimo. Te promene mogu biti male ili velike. Neke industrije, kao što su ugostiteljstvo ili turizam, imaće neprijatnu situaciju još neko vreme i njihove promene moraju da budu kompletne ili da razmišljaju o dodatnim uslugama, kao što su ketering, dostava ili dodatni artikli, kako bi došli do onog prometa koji im donosi profitabilnost. Dakle, važno je da pričamo sa našom publikom i tek posle toga zaključimo šta i kako menjati.


Ukoliko naša delatnost spada u one koje su tokom vanrednog stanja manje tražene, šta možemo da učinimo po tom pitanju? Da li da se preorijentišemo na nešto drugo ili da “guramo” svoj proizvod ili uslugu po svaku cenu?

- Najlošija stvar je da, ako vidimo da nam je potražnja mala, guramo proizvod po svaku cenu. Mi kao preduzetnici moramo da dobijamo informacije sa više strana o tome šta se dešava u svetu. Ako samo slušamo političare, dobićemo samo lažnu nadu da treba da izdržimo još samo malo. Na to ne smemo da "padnemo". Informacije možemo dobiti i od doktora, naučnika, ekonomista... I sam Bil Gejts je izjavio da, i kad prođe najgore, još dugo vremena nećemo moći da vodimo normalan život. Utakmice, koncerti, putovanja... Ništa se od toga neće tako brzo vratiti. Odgovornost preduzetnika za sebe, svoje zaposlene i svoje porodice je da u obzir uzme i crni i beli scenario koji je moguć. Najrealnije je da se desi nešto između, ali moramo biti spremni i za najcrnju mogućnost. Ne vredi nadati se bez osnove i gurati nešto po svaku cenu.


Ako je posao takav da mora da pauzira dok traje epidemija, koliko je bitno ne prestati sa marketinškim aktivnostima i kontaktom sa kupcima? Šta možemo da učinimo po tom pitanju?


- Zavisi od toga koliko ćeš morati da pauziraš. Ukoliko, nakon razgovora sa publikom, zaljučiš da im možeš ponuditi nešto drugo u ovom periodu i da normalno živiš, onda marketing usmeravaš ka tome. Ukoliko si tu publiku skupljao neko vreme, onda te ona voli i veruje ti, što se može lepo iskoristiti. Ljudi neće kupovati karte za koncerte, ali hoće nešto drugo. Jer uvek nešto kupujemo. Ukoliko je napravljen odnos poverenja između publike i tvoje firme, naravno da će onda kupovati to što im treba od tebe. Jer, što bi počeo da gradiš publiku od nule, kad već imaš neku publiku. Ako nemaš nikakve ideje, onda bolje stavi firmu na stand by, ali to nije poenta. Preduzetnici bi trebalo uvek da se snađu, to je taj majndset. Samo je potrebno popiti virtuelnu kaficu sa potencijalnim kupcima i od njih ćeš već dobiti neke informacije i ideje.


Kako da okrenemo nepovoljnu situaciju u svoju korist?

- Ne smemo da se prepustimo ovoj situaciji. Dve jako bitne osobine (tzv "soft skills") za svakog lidera su svesna pažnja (mindfulness) i emocionalna inteligencija. Minduflness ovde nije bitna kao meditacija, već prisutnost, aktivnost. Moramo biti šoferi svakog našeg dana. Za mene to znači da, kad pratimo vesti, ne odreagujemo automatski i emocijama, nego da se malo distanciramo. I upravo emocionalna inteligencija daje taj neki balans prema kojem odlučujemo da li su nam u datom trenutku potrebne emocije ili logika. U ovoj situaciji, kad smo bombardovani raznim informacijama na sve strane, treba biti logičan, jer jedino tako možemo upravljati svojim životom. Negativne emocije nas u ovom slučaju mogu sprečiti da krenemo u akciju. A sama akcija nam zavisi od onoga šta smo saznali iz razgovora sa publikom. Emocije straha nam zamagljuju vid i zaustavljaju nas. Potrebno je smireno praviti prave korake, učiti lekcije i doneti odluke šta i kako.

Koje naše osobine bi sada trebalo da dođu do izražaja?

- U ovom vremenu moramo biti analitični, razmišljati logički, meriti, postavljati specifične i realne ciljeve čiji rezultati su merljivi. I, kao što sam rekao, da nama ne vladaju emocije.

U vreme velikih strahova i neizvesnosti, kod ljudi su emocije izraženije više nego obično. Tu dolazi do izražaja emocionalna inteligencija, koju si pomenuo, a često je ističeš i na svojim predavanjima. Kako da je konkretno upotrebimo u poslovnom aspektu?

- Kad imamo jake emocije, bilo da su one pozitivne ili negativne, tada je veoma teško biti emocionalno inteligentan. Kada one nisu posebno izražene, tada na papir treba staviti sve funkcije koje obavljamo u firmi i tada razmislimo koje emocije treba da ih prate. Na primer, kada obavljamo plaćanje, bitno je da budemo super logični. Ali, ako u ovom momentu imam zaposlene koje ne mogu da isplatim, onda treba biti iskren i pokažemo da smo lideri koji razumeju situaciju i da imamo neki plan, kako bismo im dali neku snagu. Tog papira na koji smo sve zapisali treba da se setimo u kritičnim situacijama i postupimo prema tim emocijama. Zdrav odnos je logičana, a ne emotivan, s tim što u prodaji i marketingu moramo koristiti i emocije, odnosno buditi ih u našim kupcima. Veoma je važno balansiranje između ta dva.


SHARE:

AUTOR:

Svetlana Bogićević

OBJAVLJENO:

14.april 2020.